Mari Benedikt piše priče o jakim ženama koje su, da tako kažemo, vladale iz senke.
Njihova uloga je uvek bila na neki način važna za čovečanstvo, ali su ipak ostajale u senci (svojih) muškaraca.
Tako je, nakon pripovesti o našem drugom Ajnštajnu, Milevi Marić Ajnštajn, i najlepšoj među naučnicama, Hedi Lamar, na red došla ledi Klementina Čerčil.
Klementina Hozijer bila je dama dobrog porekla, vaspitana, prefinjena, inteligentna.
Udajom za Vinstona Čerčila postala je važna karika u političkom svetu, savetodavac u zamršenoj mreži državnih poslova, vlasnica Čerčilovog srca i prava predstavnica one stare koja kaže da iza svakog uspešnog čoveka stoji uspešna (njegova) žena.
Nije se libila toga da zasuče rukave, te je postala nosilac Damskog velikog krsta Reda Britanske imperije.
Ledi Čerčil je bila mudra, vredna, svadljiva, nije bila tiha i volela je da se ističe – po svemu žena koja je bila ispred svog vremena.
Ova romansirana biografija pisana je u prvom licu, te nam izgleda kao da se protagonistkinja baš nama obraća, kao da je, dok nemarno sedi na naslonjači klateći nogu, u moru ljudi odabrala baš nas da nam uz čaj u pet ispriča svoju priču i poveri svoje tajne.
A ja te tajne baš volim da slušam!
Autor: Nataša Bogdanović Manjenčić
Izvor: Delfi Kutak
(без вредности)
Najčitanije
Prikaz memoara Britni Spirs „Žena u meni“: Kada se američki san pretvori u košmar
(без вредности)
Prikaz knjige „Sapijens“ Juvala Noe Hararija
1. 1. 1970.
Prikaz romana „Poslednja noć u Krivoj Reci“ Džona Irvinga
(без вредности)
Vijet Tan Nujen: Subverzivni debi koje daje novo lice staroj priči
1. 1. 1970.
„Ljubavno pismo“ Lusinde Rajli
1. 1. 1970.
