U mojoj biblioteci može se pronaći nekoliko desetina knjiga o pisanju. Većina spada u referentnu literaturu: rečnici, leksikoni, knjige sinonima itd. Dosta je stručnih, to jest knjiga o književnosti koje obrađuju teme zapleta, izgradnje i razvoja likova, glavnih junaka, prizora, sukoba i tome slično. Knjiga Džona Saderlenda „50 ideja koje bi stvarno trebalo da znate: Književnost“ ne pripada nijednoj od spomenutih kategorija. Ali se sa velikom radošću našla u mom posedu.
Nije namera ove knjige da autorima predstavlja pomoćni alat u pisanju, a opet otvara novi svet iskustva u razumevanju i uvažavanju književnosti. Pre nego što sam pročitao ovu knjigu, nikada nisam pridavao veliki značaj silama koje oblikuju književnost, niti sam uviđao moć koju književnost ima u oblikovanju sveta. Nikada nisam ni razmatrao metode i stavove koji se koriste u analizi i kritici pisanog dela. Uzmimo za primer samo koncept „vlasništva“ i u kakvom je odnosu prema razumevanju jednog dela. Da li autor daje značenje svom delu? Ili je to čitalac? Ili kritičari? Ili društvo? Da li „Hamleta“ danas tumačimo na isti način kao što su to činili i u Engleskoj 18. stoleća?
Velika preporuka svim čitaocima koji žele da steknu šire, dublje poznavanje književnosti za nekoliko sati čitanja.
Izvor: Goodreads
Prevod: Aleksandra Mišić
(без вредности)
Najčitanije
Prikaz knjige „Sapijens“ Juvala Noe Hararija
1. 1. 1970.
Prikaz memoara Britni Spirs „Žena u meni“: Kada se američki san pretvori u košmar
(без вредности)
Prikaz romana „Poslednja noć u Krivoj Reci“ Džona Irvinga
(без вредности)
Vijet Tan Nujen: Subverzivni debi koje daje novo lice staroj priči
1. 1. 1970.
Iz prve ruke: „Zaokrenuto razmišljanje“
(без вредности)
